Друштвени (социјални) активизам је пракса рада на реформи институција, понашања, односа и очекивања у друштву. Да би постигли своје посебне циљеве, друштвени активисти имају за циљ да утичу на политичку политику, граде нове институције или организације или подстичу појединце да директно промене своје понашање. Уобичајени друштвени покрети за активисте укључују расну равноправност, родну равноправност, имиграциону реформу, људска права, ЛГБТК+ права и верске слободе.
Друштвени активизам може имати више облика, укључујући:

1. Економски избори: У капиталистичким друштвима можете користити новац као средство за директну акцију и заговарање. Појединци могу одлучити да троше новац само на предузећа која подржавају њихове друштвене циљеве и бојкотују друге који се не придржавају њиховог етичког кодекса. Економски активизам се обично ослања на колективну акцију – усклађене изборе велике групе људи – да би извршио промене.
2. Друштвени медији за друштвене промене: Друштвени активисти у двадесет првом веку користе платформе друштвених медија за ширење свести о проблемима и повезивање заинтересованих појединаца са активистичким организацијама. Током 2010-их, активисти у арапским државама користили су интернет платформе за пренос протеста међународној публици; овај покрет, назван Арапско пролец́е, кодификовао је важност друштвених медија у савременом активизму и свести. Хаштагови (у „хаштаг активизму“) су такође облик активизма на друштвеним медијима. Примери укључују хештег #БлацкЛивесМаттер, који заговорници користе да би указали на предрасуде против црначких заједница, и хештег #МеТоо, који шири свест о сексуалном узнемиравању.
3. Друштвени протести за промену јавне политике: Мобилизација—јавно окупљање група људи—је дугогодишњи метод за друштвене промене ван мреже; примери укључују скупове, седења, мирна окупљања и друге облике грађанске непослушности. Јавне демонстрације могу бити моћан начин да се покаже подршка маргинализованим групама које би иначе биле мање видљиве. Чувени пример је Марш на Вашингтон за послове и слободу, који су организовали лидери покрета за грађанска права. Више од 200.000 људи присуствовало је маршу у Вашингтону 1963. како би натерали савезну владу да делује против дискриминације и неправде против црних Американаца. Током марша, др Кинг је одржао свој чувени говор „Имам сан“ испред Линколновог меморијала.
4. Социјално свесна уметност (или артивизам): Многи уметници – укључујући сликаре, вајаре, уличне уметнике и писце – користе свој рад да би подигли свест о друштвеним питањима и борили се за промене. Примери уметничких активиста (или уметника) су сликар Џејкоб Лоренс, улични уметник Банкси и писац Тони Морисон.
   Други облици активизма укључују еколошки активизам и компјутерски активизам (или хактивизам).
   Еколошки активизам подразумева окупљање појединаца, група и организација које кроз сарадњу на различитим пољима (социјалном, научном, политичком итд.) настоје да реше одређени еколошки проблем. Њихов рад усмерен је на санирање последица, као и спречавање настанка даљих загађења.
   Последњи облик активизма јесте демократски активизам, то је активизам везан за побољшање демократије и права грађана у демократским и недемократским друштвима. Активисти се кроз различите облике протеста, грађанске непослушности и осталих грађанских алата боре за праведније демократско друштво и јаче институције у својој држави.